Kривично процесно право

ПРИТВОР

1. Веће налази да и даље стоје разлози из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП за продужење притвора окривљеном, будући да је окривљени лице без сталног запослења, а из његове одбране се утврђује да је у ранијем периоду, четири године живео и радио у Норвешкој, Шведској и Немачкој, да је у Норвешкој упознао садашњу супругу, која је држављанка Пакистана, што су све околности које указују на опасност од бекства, чиме су испуњени услови за продужење притвора, на основу члана 142. став 1. тачка 1.ЗКП.

У поступку истраге, потребно је да се у својству сведока испитају накнадно предложени сведоци од стране браниоца окривљеног, што су особите околности које указују да би окривљени боравком на слободи могао ометати поступак утицањем на сведоке, чиме су испуњени услови за продужење притвора на основу члана 142 став 1 тачка 2 ЗКП.Веће налази да је продужење притвора окривљеном оправдано и на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП, јер је за кривично дело које се окривљеном ставља на терет прописана казна затвора преко 10 година, а продужење притвора је оправдано и због посебно тешких околности кривичних дела, која се огледају у чињеници да је кривично дело извршено према оштећеној у просторијама куће оштећене, употребом опасног средства, ножа, уз учешће још једног лица чији идентитет није утврђен.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.369/10 од 17.09.2010.године

 

2. Из списа предмета се утврђује да је притвор окривљеном продужен на основу члана 436. став 1. тачка 2. ЗКП, а у вези члана 142а став 1. ЗКП, у трајању до још месец дана, који по овом решењу може трајати најдуже до 30.09.2010.године у 21,55 часова. Одредбом члана 436. став 3. ЗКП предвиђено је да се у погледу притвора, од предаје оптужног предлога до изрицања првостепене пресуде, примењују сходно одредбе члана 146. овог законика, с тим што је веће дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор.Одредбом члана 142а став 4. ЗКП прописано је да се о саслушању или седници већа на којој се одлучује о притвору води посебан записник који се прилаже списима.

Имајући у виду напред наведене законске одредбе, те чињеницу да у списима предмета недостаје посебан записник о седници на којој се одлучивало о притвору, побијано решење је захваћено битном повредом поступка из којих разлога је морало бити укинуто.С тога ће у поновном поступку првостепени суд, имајући у виду напред наведено, отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП, након чега ће поново испитати разлоге за продужење притвора према окривљеном и одлуку донети на законит начин.

Решење Вишег суда у Ужицу Кж.бр.35/10 од 10.09.2010.године и решење Основног суда у Пријепољу Кв.бр. 224/10 од 27.08.2010. године

 

3. Окривљени се није одазивао на позив суда јер му се позив није могао уручити из разлога јер није боравио на адреси коју је пријавио приликом давања одбране, у току истраге и када је био упозорен да је дужан да пријави сваку промену адресе док траје кривични поступак који се води против њега. Окривљеном је покушана достава позива за главни претрес заказан за 10.2.2010.године, који претрес није одржан, те је првостепени суд у два наврата издао наредбе за принудно довођење окривљеног Полицијској управи у У., међутим ове наредбе нису извршене јер се по извештају полиције окривљени налазио на подручју С., на непознатој адреси. У извештају полиције је наведено да су полицијски службеници ступили у контакт са окривљеним путем телефона и обавестили га о датуму одржавања главног претреса, а окривљени се није појавио на главном претресу, па је донето решење којим је према окривљеном одређен притвор, на основу члана 142.став 1. тачка 1.ЗКП. На главном претресу поводом одлуке о притвору дана 14.09.2010.године, окривљени је навео да је боравио у ББ. Из напред наведеног произилази да постоје околности због којих је притвор одређен, односно да ће окривљени да се крије, па постоји могућност не уручења пресуде и других аката суда, а такође постоји и опасност од бекства, што су разлози из члана 142 став 1. тачка 1. ЗКП, да се према окривљеном притвор продужи након изрицања пресуде, а до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне.

Решење Вишег суда у Ужицу Кж.бр.37/10 од 21.09.2010.године

 

4. Веће Вишег суда налази да су испуњени услови предвиђени одредбом чл.142.ст.1.тачка 5.ЗКП за продужење притвора окривљеном. Наиме, будући да се окривљени оптужницом надлежног тужиоца терети да је учинио кривично дело убиство из чл.113.КЗ, за које је прописана казна затвора преко 10 година, те да је дело у питању учинио тако што је у оштећеног испалио велики број хитаца, Веће Вишег суда налази да наведене околности у погледу запрећене казне и начина извршења кривичног дела за које се терети, оправдавају његово даље задржавање у притвору у смислу наведене законске одредбе.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.228/10 од 23.4.2010.године

 

5. Разлози из члана 142.став 1.тачка 3. ЗКП због којих је притвор против окривљеног одређен и продужен и даље постоје. До сада је окривљени осуђиван због кривичног дела из чл.245.ст.1.КЗ СРЈ пресудом Окружног суда у Ужицу К.бр.50/94 од 28.12.1994.године, на казну затвора у трајању од 6 месеци условно на годину дана. Окривљени је без запослења и без прихода, а према одбрани коју даје, продаја опојне дроге коју, и према налазу вештака неуропсихијатра, повремено користи, без клиничких знакова токсикоманске зависности, била је извор прихода за окривљеног и породично домаћинство, а вршена је свим лицима која су то од њега тражила. Тиме на страни окривљеног постоје особите околности које оправдавају бојазан да би окривљеним пуштањем на слободу могао поновити кривично дело.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.315/10 од 29.7.2010.године

 

6. Oсновано је и одређивање притвора на основу одредбе чл.142.ст.1.тачка 3.ЗКП, будући да из списа предмета произилази да окривљени, према сопственом навођењу, повремено користи опојне дроге, односно да је раније користио марихуану, док задњих месеци узима „спид“, при чему је и пресудом Вишег суда неправноснажно осуђен на казну затвора у трајању од две године, због кривичног дела из члана 246. став 1.КЗ, што су особите околности које указују да би будући на слободи окривљени могао поновити кривично дело.За кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл.246.ст.1.КЗ , за које је окривљени основано сумњив, запрећена је казна затвора преко 10 година, а количина прашкасте материје сумњиве на синтетичку опојну дрогу „спид“, која је пронађена код окривљеног, у бруто маси око 100 грама, те велика тржишна вредности исте, представљају посебно тешке околности кривичног дела, и оправдавају одређивање притвора по основу одредбе чл.142.ст.1.тачка 5.ЗКП.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.316/10 од 29.7.2010.године

 

Оцена стварне надлежности

Одредбом члана 359.став 1.КЗ за кривично дело злоупотреба службеног положаја прописана је казна затвора од шест месеци до пет година, док је за кривично дело несавестан рад у служби из члана 361. став 1.истог законика, прописана новчана казна или затвор до три године. Сходно наведеном, одлучујући о стварној надлежности Виши суд налази да је за поступање у предметној кривичној ствари стварно надлежан основни суд, сходно члану 22. став први Закона о уређењу судова, којим је прописано да је основни суд надлежан да у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година.Истовремено пазећи и на месну надлежност, а код чињенице да је окривљени радњу извршења кривичног дела, које му је стављено на терет, предузео на подручју месне надлежности Основног суда у П, то веће, сходно члану 17.став 1.КЗ, налази да је за вођење овог кривичног поступка стварно и месно надлежан Основни суд у П.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.308/10 од 22.7.2010.године

 

Приговор против оптужнице 

Докази и чињенице прикупљени у току истраге дају довољно основа да се подигне оптужница против окривљеног Н. М., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика. У приговору се наводи да из доказа који су изведени у поступку истраге не произилази основана сумња да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет. По оцени већа, ови наводи су неосновани. У поступку истраге су изведени докази из којих произилази основана сумња да је окривљени извршио кривично дело за која се терети. У поступку по приговору на оптужницу, веће не може вршити оцену доказа, већ само испитује оптужницу и цени да ли је прикупљено довољно доказа из којих произилази основана сумња, а изведени докази ће бити цењени на главном претресу. Из напред наведених разлога, наводи изнети у поднетом приговору против оптужнице, одбијени су као неосновани.

Решење Вишег суда у Ужицу Кв.бр.367/10 од 21.9.2010.године