Свако лице које се као сведок позива дужно је да се одазове позиву, а ако овим закоником није другачије одређено (чл. 93. и 94.), дужно је и да сведочи.

Од сведока ће се захтевати да пре сведочења положи заклетву.

Текст заклетве гласи: "Заклињем се својом чашћу да ћу о свему што будем питан говорити само истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати".

Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења удаљи са места где треба да буде испитан, орган поступка може наредити да сведок буде принудно доведен, а суд га може и казнити новчано до 100.000 динара.

Ако сведок дође, па пошто је упозорен на последице одбије без законског разлога да сведочи, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може га још једном казнити истом казном.

У
колико постоји сазнање да је једно лице учинило кривично дело, тај случај се пријављује надлежном јавном тужилаштву. Кривичну пријаву могу подносити државни и други органи, правна и физичка лица када на било који начин сазнају, за извршење кривичног дела које се гони по службеној дужности. Кривичну пријаву разматра јавни тужилац, а не суд.. Кривична пријава се може третирати и као приватна кривична тужба ако је поднета за кривична дела која се не гоне по службеној дужности.

Сваки кривични поступак пролази кроз одређене фазе. Основне
фазе су: предистражни поступак, истрагае, оптужење, главни претрес и поступак по жалби и ванредним правним лековима.