НИКО НЕ МОЖЕ БИТИ СМАТРАН КРИВИМ ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО ДОК ТО НЕ БУДЕ УТВРЂЕНО ПРАВОСНАЖНОМ ОДЛУКОМ НАДЛЕЖНОГ СУДА

 

Кривични поступак

 

Основни појмови

 

"осумњичени" је лице према коме је због постојања основа сумње да је учинило кривично дело надлежни државни орган у предистражном поступку предузео радњу прописану овим закоником и лице против кога се води истрага;

 

"окривљени" је лице против кога је подигнута оптужница која још није потврђена, или против кога је поднет оптужни предлог, приватна тужба или предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, а главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одређено, односно израз који служи као општи назив за осумњиченог, окривљеног, оптуженог и осуђеног;

 

"оптужени" је лице против кога је оптужница потврђена и лице за које је поводом оптужног предлога, приватне тужбе или предлога за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције у скраћеном кривичном поступку;

 

"осуђени" је лице за које је правноснажном одлуком суда утврђено да је учинилац кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело, осим ако се на основу одредаба Кривичног законика сматра неосуђиваним;

 

"тужилац" је јавни тужилац, приватни тужилац и оштећени као тужилац;

 

"јавни тужилац" је Републички јавни тужилац, апелациони јавни тужилац, виши јавни тужилац, основни јавни тужилац, јавни тужилац посебне надлежности, заменици јавних тужилаца и лица која су законом овлашћена да их замењују;

 

"приватни тужилац" је лице које је поднело приватну тужбу због кривичног дела за које је законом прописано кривично гоњење по приватној тужби;

 

"оштећени као тужилац" је лице које је преузело кривично гоњење од јавног тужиоца;

 

"странка" је тужилац и окривљени;

 

ведок" је лице за које је вероватно да ће дати обавештења о кривичном делу, учиниоцу или о другим чињеницама које се утврђују у поступку.

 

"оптужба" је оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и предлог за изрицање мере безбедности, односно израз који служи као општи назив за акт тужиоца у коме су наведена обележја кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело;

 

"оштећени" је лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено;

 

"заступник оштећеног" је законски заступник и пуномоћник оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца;

 

"поступак" је предистражни поступак и кривични поступак;

 

"основ сумње" је скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела;

 

"основана сумња" је скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела;

 

"оправдана сумња" је скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе;

 

"лишење слободе" је хапшење, задржавање, забрана напуштања стана, притвор и боравак у установи који се, у складу са овим закоником, урачунава у притвор;

 

"организована криминална група" је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи;

 

"организовани криминал" представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника;

 

"кривични закон" је Кривични законик и други закон Републике Србије у којем су садржане кривичноправне одредбе;

 

Свако лице које се као сведок позива дужно је да се одазове позиву, а ако овим закоником није другачије одређено (чл. 93. и 94.), дужно је и да сведочи.

Од сведока ће се захтевати да пре сведочења положи заклетву.

Текст заклетве гласи: "Заклињем се својом чашћу да ћу о свему што будем питан говорити само истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати".

Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења удаљи са места где треба да буде испитан, орган поступка може наредити да сведок буде принудно доведен, а суд га може и казнити новчано до 100.000 динара.

Ако сведок дође, па пошто је упозорен на последице одбије без законског разлога да сведочи, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може га још једном казнити истом казном.

У
колико постоји сазнање да је једно лице учинило кривично дело, тај случај се пријављује надлежном јавном тужилаштву. Кривичну пријаву могу подносити државни и други органи, правна и физичка лица када на било који начин сазнају, за извршење кривичног дела које се гони по службеној дужности. Кривичну пријаву разматра јавни тужилац, а не суд.. Кривична пријава се може третирати и као приватна кривична тужба ако је поднета за кривична дела која се не гоне по службеној дужности.

Сваки кривични поступак пролази кроз одређене фазе. Основне
фазе су: предистражни поступак, истрагае, оптужење, главни претрес и поступак по жалби и ванредним правним лековима.