Основне одредбе

Законом о парничном поступку уређују се правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се поступа и одлучује приликом решавања грађанскоправних спорова из личних, породичних, радних, трговачких, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом предвиђена друга врста поступка.

 

Грађански случајеви представљају расправу између појединаца, или појединаца и правних лица, као странака у парници, коју воде ради остваривања или заштите појединачних права. С обзиром да у грађанским стварима, суд не покреће поступак сам, потребно је да овлашћено лице поднесе акт за покретање судског поступка.

 

Парнични поступак се покреће тужбом. Тужба се може поднети лично или путем пуномоћника (адвоката или другог лица) надлежном суду. Странке у парничном поступку су тужилац и тужени.

Тужилац је физичко или правно лице које тужбом покреће парнични поступак.

 

Тужени је физичко или правно лице против којег је поднета тужба.

 

Трећа лица у парници

 

Јавни тужилац – има право да учествује у парници која тече међу другим лицима ако постоји сумња да једна или обе странке користе своја права у поступку да би онемогућиле примену принудних прописа о природним богатствима, да би избегле јавне финансијске обавезе или да би онемогућиле примену принудних одредаба међународног права.

 

Умешач – лице које има правни интерес да у парници која тече међу другим лицима једна од странака успе, може се овој странци придружити и предузимати парничне радње на које би та странка имала право. Главни умешач је лице које једном тужбом тужи обе странке у постојећој парници захтевајући да се заштити или утврди неко његово право на спорне ствари или праву.

 

Именовани претходник – лице на које указује тужени као држалац неке ствари или права тврдећи да ствар или право држи или користи у име тог лица, с циљем да оно уместо њега ступи у парницу.